Autor: Igor Stojilović, organizacija članica CZOR
…svega 3 godine postojanja, Udruženje “Utina” razmišljajući o zaposlenosti, očuvanju prirode i kreativnosti, uložilo je napor i edukovalo približno 50 Kikinđanki u oblasti obrade tkanina kroz program simbolično nazvan “Uhvati nit”. Sa veštinom koja je izuzetno kompleksna i korisna, svaka od polaznica dobila je priliku da samostalno stvara, izražava se, pomaže sebi i drugima, povećala je mogućnost zaposlenja, a neke od njih, svega nekoliko meseci nakon obuke, predaju svoje prve porudžbine i zahvaljuju se prvim mušterijama na poverenju.
I dok čitate ove redove neke od “maturantkinja” edukativnog Kursa su u svom razredu – treća godina srednje škole, neke od njih u svoj CV upravo dodaju novostečena znanja i veštine u cilju prvog zaposlenja u svojim ranim tridesetim, dok neke od polaznica heklaju šal ili kapu za svoje unuke koji nisu ni stariji ni mlađi od prvopomenute iz škole.
Učeći pre svega od Predsednice Udruženja, Svetlane Petrov Rackov, koja je većinu znanja stekla posmatrajiću svoju majku, čitav program simbolično prikazuje da jaza među generacijama nema, iako mastilo na ovom papiru neće stići ni da se osuši pre nego li me naslovnica dnenih novina ili neka televizija ne pokuša demantovati. Ipak setite se kada ste poslednji put nešto naučili, nekom pomogli, nekog saslušali.
Da li vam je bilo važno koliko godina ima? Setite se svojih kolega, roditelja, dece, komšija… Snažno verujući u rečenicu “Godine su samo broj – zrelost je stvar izbora” siguran sam da se polaznice kursa sete svojih koleginica i svega šta su naučili od njih, bilo da se radi o plavookoj tinejdžerki ili uvek nasmejanoj ženi koja s ponosnom nosi svojih 64 godine, bilo da su profesorke ili domaćice, da su službenice na odgovornim pozicijama opštiske izvršne vlasti ili pak studentkinje matematike koje žele da ostanu u formi učenja pred poslednji ispitni rok. Bilo kako bilo, čini mi se da su ove dame zaista uhvatile nit solidarnosti, zajedništva, dobrote i poštovanja, i kao takve zaslužuju svaki red ovog teksta napisanog u njihovu čast.
“Umetničko delo je unikatno delo unikatnog temperamenta.”(Oskar Vajld)
I kao da su odrastali u ovoj rečenici Oskara Vajlda, članovi Udruženja “Utina” iz Kikinde sva svoje dela stvaraju i brane, daju im značaj, karakter, osećaj i život tražeći svoju inspiraciju i prirodi i ljubavi ka čoveku. Svoja znanja i veštine rado dele, a u dosadašnjem radu mnogo su naučili i od drugih, koji su bez obzira na godine, iskustvo, nivo obrazovanja, povezanost sa temom, ponudili iskrenost i pomoć, komentar ili savet, i to je valjda najlakši način da napredujemo.
Tekst započet u pola rečenice predstavlja omaž posvećenost Udruženja “Utina” i svim drugim koja u svom svakodnevnom angažovanju rade na rušenju jaza među generacijama. Ovaj tekst nije počeo sa mnom koji biram reči i metafore u želji da oslikam kvalitet i važnost čitavog procesa, već je počeo tako što se umreže volja, poverenje, energija, umetnost, želja da se nekom pomogne, te želja da se napreduje.
Tekst će se i završiti sa tri tačke, pa ti dragi čitaoče/ draga čitateljko, ispričaj svoj primer…
*** http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/sacuvaj-stari-zanat-uhvati-nit_631192.html
*** https://www.facebook.com/udruzenjezena.utina/?fref=ts
Blog je deo pratećih aktivnosti konferencije o međugeneracijskoj saradnji „Premošćavanje jaza“ koja je realizovana novembra 2015. godine u saradnji sa UNFPA i UNDESA.